Mesec
Muzika.Violine.Bal je u punom jeku.Čuju se tihi ljudski glasovi,cipele i štikle odzvanjaju svečanom salom.Igramo valcer.Da,tu čarobnu igru osamnaestog veka,igru aristokratije,bogatih plemića i umišljenih grofica,koje mašu lepezom i koketuju sa svim muškarcima u sali.
Ti si samo moj.Kao da nas nema.Ne vidim druge ljude.Ne vidim more svečanih,raznobojnih haljina,ne vidim uvaženu gospodu koja piju vino,ne vidim orkestar ni enterijer prostorije.Vidim samo tebe,tu tvoju veličanstvenu i uzvišenu pojavu.Tvoje lice kao da je od mermera.Duguljasto,koščato,sa izraženim jabučicama.Nos ružan,orlovski,uništava šarm i sklad.Tvoja brada je zapuštena,obrve guste,usta tanka,a zubi iznenađujuće beli.Oči ti neprestano švrljaju po sali,plašiš se da me pogledaš.Zašto?Možda ćeš reći one tvoje čuvene reči koje su ti se već urezale u naviku ''ah,lukava mala gospođica,osećam da ću nestati u dubini vaših tamnih očiju''.Labavo me držiš oko struka i trudiš se da me ne čepaš nogom.Tvrdiš kako si profesionalac,da si rođen za ples,ali tvoji tajni mali znaci govore suprotno.Dobar si glumac,za ostale.Niko ne može prodreti kroz tu tvoju masku sem mene.Čuvam te,kao malo vode na dlanu,primećujem da se iz dana u dan menjaš.Kao da te grize savest.Mirišeš na prevaru.A ona služavka je bila lepša od mene,zar ne?Kako bi se branio na moje optužbe,da sam ti ih sasula u to čudno lice koje ne želi da bude otkriveno
-''Nisam ja kriv.Ona je bila tako napadna,pretila je,ucenjivala me''-tako bi ti pričao,pravio se nevin.
-Lažeš.Znam da lažeš.Znam svaki delić tvoga uma,promene su očigledne.-rekla bih,možda bih i koju suzu pustila.
Ti bi stao da poričeš,čak bi se i kuneo u našu ljubav.Tako bi se snažno trudio da me razuveriš,poverovala bih da nisam videla svojim očima.Laž ti je u krvi.Ostala bih hladnokrvna na tvoje sudbnosne reči i odmahivala bih glavom.Pokupila bih se sa tom mesta i otišla,pobegla od tebe....
I zato,sada plešemo.Prepušteni smo jedno drugom,pazimo da ne pravimo greške,obilazimo celu salu,čujemo aplauz,i sanjamo.
Probudio me alarm na mobilnom.Hitro sam iskočila iz kreveta,vidim-4 ujutru.Otvaram prozor,da uđe svež vazduh u sobu.Znojava sam.A onda se svega setim.I sna,i nas.Pripalim cigaretu,onu najskuplju.Sedim na prozoru i gledam mesec,koji je pun.
-''Gde li si sad?Sigurno si sa onom služavkom''-kažem mesecu koji mi prkosi.
